Обе студије су утврдиле да се сви симптоми скорбута претходно индуковани експерименталном скорбутном дијетом са екстремно ниским садржајем витамина Ц могу потпуно кориговати додатком витамина Ц од само 10 mg на дан.
Друге сродне животињске врсте које имају заједничку неспособност производње витамина Ц и неоходност уноса екогеног витамина Ц конзумирају 20 до 80 пута веће количине од хуманог референтног уноса.
Било је показано да су пушачи који имају исхрану сиромашну у витамину Ц имају повишен ризик појаве плућних болести од пушача са високим концентрацијама витамина Ц у крви.
Међутим, до сад није остварен консензус у погледу утицаја уноса витамина Ц на опште кардиоваскуларне ризике.
Људи у обе студије са исхраном без или скоро потпуно без витамина Ц, су имали крвне нивое витамина Ц сувише ниске да би се прецизно измерили у време кад су развили знаке скорбута.
У западним земљама се генерално конзумира далеко више витамина Ц него што је неопходно за спречавање скорбута.
Познато је да постоји корелација између ниских концентрација витамина Ц у серуму и повишених серумских нивоа хистамина.
Међутим, количина витамина Ц потребна да се спречи скорбут је мања од количине потребне за оптимално здравље.
Скорбут је авитаминоза узрокована недостатком витамина Ц, пошто је без овог витамина синтеза колагена сувише нестабилна.
