Маштоц је у обрачунима са паганима често користио и силу, тако да су они који су одбијали да приме хришћанску веру обично бивали протерани.
Током боравка у Едеси Маштоц је интензивно проучавао друге језика, њихове граматике и разне облике писама и вероватно се тада по први пут упознао са научним основама.
Месроп Маштоц је тако постао први преводилац Библије на јерменски језик, стотину година након што је Јерменија службено усвојила хришћанску веру (301.
Маштоц је слова писао по узору на грчки алфабет, а користио је и парћански и гиз (староетиопски) језик.
Маштоцов велики утицај је нарочито био видљив након смрти католикоса Шамуела (око 437) и Исака Партева (439) када је он обављао готово све патријаршијске дужности у Јерменској апостолској цркви.[l] Према старим јерменским списима, Маштоц је пре путовања по западној Јерменији боравио у Иберији (или Иверији) где је уз помоћ једног преводиоца по имену Џаг саставио слова иберског писма (које је основа савременог грузијског писма), а у томе су му помагали тамошњи краљ Бакур и епископ Мојсије.
У регијама Спјер, Дерџан и Јекелац оставио је и неке од својих ученика, а он сам се запутио ка Арарату одакле је кренуо ка свом родном Голтну.
Књаз Вагрич се у Месопотамији лично састао са јерејом Авељом који је био близак сарадник епископа Данила и који је царском изасланику предао »алфабет«.
У то време Маштоц је водио углавном аскетски и усамљенички живот.
Провеђење Библије на јерменски језик на којем је Маштоц радио заједно са католикосом Исаком од најранијих дана своје мисионарске делатности коначно је окончано у периоду између 432.
У том граду је и завршен рад на стварању новог јерменског писма.
године који је био главни политички ослонац у просветитељској делатности Месропа Маштоца, земља је упала у нестабилности и кризу што је отежало, али није и зауставило просветитељску делатност.
Стварањем националног писма Месроп Маштоц је ударио темеље јерменске књижевности и културе.
