године, ЛБГ су успоставили мисије које су помагале расељавању цивила из области у Кашмиру и Манипуру у којима су беснеле борбе.
године Лекари без граница су успоставили мисије за помоћ цивилима, који су били погођени глађу и грађанским ратом који се одвијао.
Након одласка Уједињених нација насиље у Сомалији је било неспречиво, а ЛБГ су били једна од ретких организација која је помагала тамошњем становништву отварањем клиника и болница.
Организација је непрестано апеловала за помоћ путем медија, али се о ситуацији у Судану слабо извештавало и у Сједињеним Америчким Државама и у Европи.
Лекари без граница су деценијама били активни у многим афричким земљама, где су понекад били једини који су угроженом становништву пружали медицинску негу, храну и воду.
У време дешавања геноцида постојало је велико супарништво између мисија Црвеног крста, Лекара без граница и других група за пружање помоћи, али је ситуација у Руанди захтевала драстичну промену у начину на који су хуманитарне организације приступале мисијама.
године водила програм за унапређење менталног здрављу у Горажду, који се огледао у едукацији домаћих стручњаке за помоћ људима и организовању психолошког рехабилитационог центра у овом крају.
ЛБГ су се вратили у регион и пружили помоћ избеглицама у граду Гоми у Демократској Републици Конго.
Организација, која је данас позната по брзој реакцији у оваквим и сличним ситуацијама, стигла је тек три дана након што је Црвени крст успоставио своју мисију.
Болести као што су туберкулоза, мале богиње, дечја парализа, колера, ебола и сида су се јављале у виду епидемија, па су волонтери спроводили вакцинацију и лечење становништва.
