Швајцарска је земља брдско-планинске пољопривреде и стога се традиционална храна заснива на кромпиру и сиру.
Швајцарска је постојбина око 450 врста сирева Најпознатије врсте су ементалер, гријер, вахерин, тилситер и апенцелер.
у Базелу (са медицинским факултетом) и има дугу традицију хемијских и медицинских истраживања у Швајцарској.
Швајцарска је од свих држава на свету најближа директној демократији.
године у Швајцарској између седам католичких и протестантних кантона, у циљу да се заштите њихови интереси од централизације власти.
Швајцарска је, иако верски подељена, избегла унутрашње сукобе у време Реформације и Тридесетогодишњег рата.
Швајцарска је чланица у многим међународним организацијама.
После пораза конзервативно-католичких кантона, Швајцарска је постала модерна конфедерација и аутономија кантона је уставом 1848.
Заједно са Финском и Шведском, Швајцарска је основала и Међународну хокејашку федерацију.
Клима у Швајцарској је умерено-континентална, на планинама планинска, претежно алпска.
Од реформације Цириха и Женеве, у Швајцарској постоји протестантска црква, која постоји и дан данас.
После конгреса Швајцарска је добила своју физиономију са 22 кантона и конфедерално уређење.
Махом због своје политичке и војне неутралности, многе међународне спортске организације имају седиште у Швајцарској.
Чоколада је у некој мери први пут била била произведена у Швајцарској у периоду између 16.
Швајцарска кухиња је обликована утицајем немачке, француске и италијанске кухиње, уз неке оригиналне швајцарске рецепте.
Највећи универзитет у Швајцарској је Универзитет у Цириху, са готово 25.000 студената.
Швајцарска је успела да остане неутрална захваљујући економским концесијама Немачкој и срећи да су већи догађаји током рата одлагали инвазију.
Индустрија чоколаде у Швајцарској је јако оријентисана на извоз.
Као једна од последњих држава, Швајцарска је постала 2002.
